Otadžbina

ДАШл Ћ01ШЋ

421

то му је и Перина нарав годила, тај беше овагда расподожен и пун досетака.... Још у Сентомашу га је Даша узео на око, а у Бечеју се између те двојице склопило пријатељство, које је на Дашин даљи живот било од замашног утицаја. —- Досели се к мени, рече му Пера. — Брате, одговори Даша, ја сам најрадије сам у стану. Немој се срдити. А што да се срдим! Кад нећеш, нећеш. рече Пера и слеже раменима. Даша нађе пристојно намештену собу код неке удовице. још доста младе и прикладне. и усели се још тај дан. Много није имао да преноси, те је тако и на брзо био готов са својом всеобом". — А сад доле с тим брчићима и с том брадом, примети му Пера, кад су се упутили на пробу. — Чекај још мало, рече Даша и ухвати се и нехотице за своје брке; док ми каже упраритељ. — Пре свега. рече Пера и погледи Дашу доброћудно ; наш је управитељ врло лабава власт. Немој ни пошто да покажеш, да ти инпонујеиШнј онда си свршио. То ти је лонов прве класе, и његов белобразлук можега надбити само још већим безобразлуком или каквом лукавштином. Мислиш ли ти, да сам ја јуче иобегао ? Сакрио сам се само. да из њега исцедим коју Форинтачу и у мало ми твој долазак није нореметио рачуне. Али срећом, ти си био такав сом, да сам ја могао успети. Зна он го сад, па се и каје што ми је у оној невољи обрицао иетицу; да је знао да сам у близини, не би то казао ни за живу главу. Јеси л' га видео како је синоћ урлао! Марн он за улогу.; њему је жао за банкама, које је морао делити свима, а не само мени. — Па да пе обријем бркове.... — Треба; тако онда не изгледа да си то учинио но његовом налогу. већ просто што је такав обичај.