Otadžbina

422

ДАША ЂОНИЋ

С гешким уздисајем уђе Даша у берберницу. а берберии је одмах знао шта има да ради . кад спазн да је с Дашом ушао и Пера Смуђ. — Знаш. Дашо, рече му Пера. кад су опет били на улици, да ми се овако боље допадаш. Ти си здрава. јака момчина, а имаш сад лице као девојка. Ево мене. ако се и Стаза не заљуби у тебе. — Шта ?! — Немој се претваратм ! Тп мораш знати да ;ја имам врло добре очи; спазио сам ја већ у Сентомашу. да си се до ушију зацопао у ту нашу прима-дбну. Бајаги уметност те занела! — Немој ме одати. ако Бога знаш! — Не ћу. а и не треба; зна Стаза то већ... — А како, кад јој ннсам никад ни речи казао ? —• Хе, хе! Ти јеси домишљан, н прнлично си претурио нреко главе, али — ја то знам 60.1,0. Био сам и ја у њу заљуб.вен.... но о том други гхут. Кад дођоше на нробу, глумци и глумице ноздравише Дашу веселим смејом, а госнођица Стаза погледи га много умиљатије и милокрвније. него јуче. Даша сиази то и Перине речи падоше му одмах на ум. —• Данас имам улогу за ва'с, рече му уиравитељ; с којом се можете боље опријатељити. На реду су „Граничарн", и ви ћете бити Андријин слуга Сима. Оћете ли ступити под вашим именом или ћете узети какво уметничко: — А што ће ми друго име! — Па добро. Даша узме од управихеља своју танку улогу и одмах с њоме Пери, да му овај прохумачи оно, шхо је јуче Пахлиџан иочео. Проба се свршила. п Даши је тек сад нукло пред очима, каква ли је то манзаФларија .Још који пут да прочиха што има рећи, па ни бригеша! Даша се баш радовао што се не ће осрамотити, а п улога му се свидила. До