Otadžbina

ДАША ЂОНИ'11

423

душе —- слуга; али боље и то, него бити на позорници ((Народ". Тако му бар рече Пера, кад су после пробе седели за ручком. Тог дана биће опет проба, али тек у вече; учиће се (,нов комад'\ а до тог доба могао је сваки радити тита је хтео. Даша оде у свој стан. а с њиме и Пера. —• Ма, реци ми, Перо , како си ти постао глумац ? запитаће Даша свог новог побратЈЈма. — Као год и ти. одговори Пера и запали цигарету. — Збиља?! — Ја сам Темишварац, а из добре сам куће, настави Пера, пратећи очима дим, који му се над главом колутао. Отац ми је трговац и жив је још, хвала Вогу. У Темишвару сам учио гимназију и положио сам испит зрелости, и то с одликом. Не знам, да л' знаш Темишвар; али тамо је смеса од народа. Тамо сам ја научио. поред матерњег језика још и немачки, мађарски и румунски. Могао бих глумовати ма на ком језику од ова четири, тако их знам. Враг ме наведе пре три године, да после испита зрелости с једним колегом обиђем наш Банат. Било је весело. и свуд су нас лепо примили. Дођемо ти и у Кикинду. а тамо овај наш несретник. управитељ, са својом дружином. Одемо ти у позориште, и ја се с места. као да сам био пијан. луд, махнит, заљубим у ову нашу Стазу. која је у оно доба била и млађа. и лепша. и —■ боља. Хајд што сам се забленуо ; ал' ми она иосле својом кокетеријом са свим заврнула мозак. Ни одвраћање мог друга, ни молба мог оца, који је дошао из Темишвара. ништ' није номогло. Ја ступим у дружину. Отац ми је слао нешто новаца, а у нади да ћу се опаметити. Кад је пак видео. да нема од тог ништа, он диже руке и тако ти зависим од милости и немилости ове вуцибатине. Пера уздане и смота нову цигарету, а Даша наслони главу на руку, не говорећи ништа. Као да га је дирнула судба Перина.