Otadžbina

434

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

онако као што ради кемичар кад разлаже на атоме делнће граннтне масе и испитује сваки део понаособ у цељн да се сазна како би он делао остављен самоме себи, упоређујућп његову независну радњу са заједничком радњом свију делића укупно. 1 У нашој науци ваља дакле почети испитивањем појединих економннх Факата, разлагати их на њихове саставне делове, уноређиватн особине које се тако открију док се на послетку не дође до првобитних чињеница које се не дају подврћи даљој анализи. Домена једне науке шири се више брижљивим иснитивањем појединости помоћу анализе него изучавањем у целини помоћу најсјајнијих генерализација. «Наука корача напред лагано не достижућн никада ступањ савршености. Битност њена састоји се много више у поуздан,;ј методи пстраживања него у обиму гомилања њеног знања". 2 ) Али из тога што наведох не излази да треба искључнти дедукцију. Индукција и дедукција два су нераздвојна процеса у радњи једног истог начина испитивања. Само прво ваља, у колико је могуће отпочетп нндукцијом, оним што је познато то јест појединачним посматрањем Факата, и по што су она довољно испитана прибећи дедуцирању закона. Једна би била крајност ограничиги се просто на посматрање и описивање Факата, не истражујући им узроке и законе, као што је друга крајност полазити од општих апстрактних идеја. па из њих изводити начела. «Сама по себи, Факта су нема. Посматрањем само ни у колико се не откривају радње узрока, већ само редови појава у времену. Може се пронаћи да се један нојав јавио после другога, или се збио у исто време са нзвесном групом других догађаја. Али то би нам могло дати правац у сазнавању само ако би у будуће наступило у другим случајима апсолутно исто груписање Факата и са свим у истом реду. Такво пак ионављање никада се не догађа у животу људском, нити ма где оспм ') Тће ТЈш1у оГ ГЈалу, ћеу И. С. Сагеу, 1873, Р1п1а(1е1р1иа, 57. 2 ) Беб1у, Рог!. Кеухе'«', 1879.