Otadžbina

ЈЕЈАП П0Г.1ЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

435

у кемиском лабораторијуму". ) Историска школа чесго претерује својим строгим индукцијама кад их истиче као иешто са свим суиротио дедукцијама. Она тиме пада у ДРУ Г У крајност, а врло се лако може пасти и у крајњи коисерватизам. Јер; имајући пред собом само нема Факта. она се лишава свију идеала који су увек нужни у нашој науци. Отуда се она и почиње гранати на више различних праваца. Историски правац Рошеров у многоме се разликује од правца Книсова. Хилдебраидова и др; као што се опет овај разликује од ново-историског правца кбји представљају Шмолер. Брентано и још неколико млађих писаца. У последње време истиче се јака реакција претераном историзму у народној економији. У самој немачкој он је доста потресен радовима Менгера, Дицела, Сакса и других. Друга дакле једна школа почнње себи крчити пут, а то није ни која друга до стара дедуктивна школа изведена до крајних граница у апстракцијама, но која се појављује у новој и шаренијој одећн тако зване математичкешколе. У главноме су два узрока изменили правац у развитку теорија старе школе, показавши путиовој. Ти узроци ови су: Напредак у методи испитивања нарочито историје и примена закона еволуције на друштво. два релатнвно нова појава. Растењем већега зиачаја историског правца у изучавању свију наука и применом на друштво мдеје поступног развијања, отворене су нове перспективе п прокрчени нови путеви на пољу народне економије. По времену постанка, као што смо видели, историска метода старија је; Она се јавља прво у радовима Монтескијевим и Бурксовим као реакција рационализму осамнаестога века. Тај правац огледа се у многоме код Смита. Научно га је развио на правноме пољу познати немачкн правник Савињи, а у новије време допунио и расветлио Тће ргезеп1 ровШоп о!' Есопогшсз 1881, 41, Јоигпа1 с1ев есопоппзкез, јиШе!, 1885.