Otadžbina

436

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМИ.1У КАО НАУКУ

инглески ФилосФ-правник Самнер Мен. С правнога по.г.а нсториска метода пренесена је на економно. Готово у нсто време јавља се ндеја еволуције, идеја која било да се схвати по Хегелу као прогресивно откривање во.ве провиђења, или по Огисту Конту као постугшо израстање друштва као организма, или на послетку по Херберту Снепсеру као прилагођавање (ас1ар1;а1шп) социјалног организма околној срсдини — свакојако силно је утицала на преображај економне науке, отварајући нове путеве пстраживања у прошлости.') Стара економна школа згодно се данас упоређује са класицизмом, рашта јој се и даје име класична. Као што се у класичној скултурп човек представља општим цртама, тако и стара школа више се руководи у својнм теоријама општим оеобинама људске природе, износећн неког мишљеног човека који показује мало сличностн са човеком који живи у друштву. Тај апстрактни створ, грађанин васељене, та Фиктивна личност Рикардова и Бастијева, треба дв ужива највећу слободу, и само тако он ће знати где су његови прави интереси и умеће да пх оствари. Доследнн иачелу индивидуалног егоизма, њнховн ђаци траже савршсну слободу и утакмицу, јер се, како они тврде, социјални поредак, у коме су сви интересн хармснични и законити, успсставља сам од себе простом игром природних закона, свет овај у њиховим је очима ако не са свим добар, а оно бар за данас најбољи, п коме је намењено да се поправи сам од себе, без икаквог мешања и утнцања. Што се сад не постизава општа срећа човештва под владом природних закона. има се, веле, једино приписати невештом мешању законодавчеву у приватну привреду, мешању којим се ремети хармоничан поредак који успоставља само нровиђење. Изучавајмо вели Бастија, природне законе, дивимо се њиховој радњи. Као што се покрети небесне меканике покоравају несвесним законима природе. тако и ми треба да се ноко') Авћ1еу, ор. П4. рггЉее