Otadžbina

ЈЕДАН П0Г.1ЕД ИА ЕКОПОМИЈУ КАО НАУКУ

437

равамо законима ооцијалне меканике које је божија промисао тако мудро декретовала. 1 ) Политичка економија не припада ни једном народу нп земљи, рекао је недавно један од најватренијих бранилаца Рикардових; она, према томе не треба да води рачуна ни о каквој подели људи на иароде, нити о посебним условима под којима се они развијају. Као наука она само шма у виду остварење опште среће човештва" . То космополитско гледиште не може се усвојити према данашњој међународној суревњивости; оно је у пајвећој опреци са Фактима живота. Само онда би оно било основано кад би свн људи били сопственици, свн народн жпвели под једнаким условима и састављали једну политичку заједницу. Не водитн рачуна о националним разликама, значи оставити да на једном месту царује богаство, па другом сиротиња, да се један народ развија на штету другога. 0 свему том мало је стало ио старој школп. само ако се постизава напредак човештва. Писци нове школе не сматрају економну науку као скуп апсолутних и непобнтних доктрина истакнутих крајем прошлог и почетком овога века. већ као науку коју чине више или мање утврђене теорије. Ни један век од када је човек почео да размишља о друштву није био без економних идеја. Народна економија није. вели се, изашла из главе Адама Смита, нити ма којег другог мпсленика, наоружана. принципима. као Минерва из мозга Јупитерова. Данашњи њезин облик као самосталне научне дисциплине обележава само Фазу њеног одвајања од социјалне ФилосоФије и других политичкпх спекулацпја. Они држе да треба напустити испитивање ирироднпх закона у економној науци и ограничити се на много скромнији али поузданији пут — изучавање економних чпњеница у историскомразвићу и у целини са осталим социјалнпм Факторима. Одбацити опште ногледе и просте Формуле, *) Нагшогиез ('сошжппиез, VI 39. 2 ) Т^отее ор. сН.