Otadžbina

438

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМП.ТУ КАО НАУКА

па се ограничити на детаљно и појединачно испитивање Факата како се она јављају у прошлостп историјом а у садашњости статнстиком, придржавајући се при томе закључака изведених из посматрања извесне друштвене средине. То је у главноме пут који је себи трасирала нова школа, не гледећи у друштвеном поретку природне. већ законе које су људи створили. -Ја тражим, вели Лавле, природне законе о којима се толико говори у политичној економијн, п нигде пх не налазим. Разумем, додаје он, да се тај израз употребљава кад је говор о Феиоменима Физичне природе, који одиста, при свем том што о њима мало знамо, изгледају да је покоравају непромењивим законима. Шта више, допуштам да се човек позива на природне законе кад је реч о животињама које живе и хране се иодједнако, а не кад је у питању човек. створ који је способан да се усавршава, и чији се обичаји, навике и установе непрестано мењају и дотерују. 1 ) Бесмислено је ослањати се на природне законе и слободну утакмицу неједнаких снага која по Бебелу води друштво банкротству. Да се успостави бољп поредак ваља пре свега испитатн економне чињенице: својину, предузимачку добит, најамницу, не као природна Факта, него као резултат извесне средине. Сваки народ има данас своју посебну организацију која почива на његовим индивидуалним особинама, предањима, месним и временим приликама. Народи жнве на разним тачкама. под разним природним условима и на разним ступњима - цивилизације, те отуда и њихови економни услови морају бити различни. Млади и неразвијени народи не могу се у том погледу упоредити народима који се развијају толико векова. Оно што годи једном народу. не значи да је добро и за други. Принцип слободне трговине, на пример, може бити спасоносан за једну земљу, убитачан по другу; заштитни систем може обогатити један народ, руиЈ ) Кеуие (1ез с1еих Мопс1ез, 1877.