Otadžbina

један поглед на економију као науку

439

нирати други. Слободиа трговина обогатила јо Велику Кританнју, уздигавши је на стуиањ ирве економне силе у свету. Заштита је данас не само иовратила Финансиску равнотежу Удружених америчких држава, него јејош створила од њих најјачег економног. утакмичара Јевропи. ()но дакле што важи с ове стране океана не значи да мора важити и с оне друге. Код једног народа приватна пницијатива може бити развијенија него код другог; и нрема томе ваља одређнвати круг државног мешања, а пнкако га узимати апсолутно. Нова школа не схваћа друштво као прост меканичкп агрегат. Мисао старе инглеске школе да су друштвени појави резултанта општих меканичких закона чија радња кад јој ништа на путу не стоји постиже општу хармонпју, просто слободном игром интереса који се. веле, на послетку равнотежирају, у основи је погрешна и са свим одбачена. Појавом историско-социолошке школе, на против, економни жнвот народа сматра се као организам у коме се све. највеће као и најмање одржава у складу, где се сви појави узајамно проткивају и дејствују један па другога. Појави економног живота, вели Концен, не могу се друкчије схватити до у целини са осталим социјалним Феноменима, онако од нрилике као што се не може разумети ни радња крвотока ни нервнога система, ако се претходно не позна радња у најмањим деловима организма. 1 ) Та гежња систематског изучавања поникла је из пдеја Француског позитнвисте Огиста Конта. Дотичући се узгредно у своме философском систему радова првих економиста и Смитових ђака, Конт вели ово : к Сви њихови радови очигледно показују свакоме који је компетентан да цени, а у томе је добро извежбан, најмаркантппје црте чисто метафизичних појмова. Али од тога треба пздвојити славног п оштроумног ФилосОФа Адама Смита, који, не претендујући да оснује нову науку, поставио ') Б1е Аи^аће Дег Уо18кл\пг15сћаС181ећге,, 1875, 7, уоп Н. Соииеп.