Otadžbina

440

ЈЕДА.Н ПОГ.1ЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

беше себи задатак, у многоме постигнут у његовоме бриљатном делу, да расветли битна питања из социјалне филосоФије, јасном анализом поделе рада, улоге новца п т. д. 1 ) Контови назори о политичкој економији своде се у главноме на ово : Економне иојаве треба изучавати у складу са осталим друштвеним појавима; одбацити метафизички карактер који дадоше економној науци Смитови следбеници; ослободити се претераних дедукција у методи пспитивања; п на послетку сићи са гледишта апсолутног Формулисања закона у народној економији. Та четири дикта Огиста Конта основа су и полазна тачка модерној социолошкој школи у економији чије је доктрнне лепо представио проФесор Инграм у једном свом предавању економне н статистичке секције друштва «Брнтанска Асоцијација )) за развијање соцнјалних наука у Дублину. 2 ) Модерна школа за коју се не може још рећи да је дефинитивно констнтуисана на са свим новој основн, толико је ус.пела да даде самој науци строго научан карактер. Изврсним радовима њезиних главних представника, као што су Лесли, Инграм, Ашле у Инглеској; Кннс, Брентано, Шмолер и многи други у Немачкој, да п ие помињем овде новије америчке писце, народна економнја добила је карактер социјалие економије, изгубивши свој првашњи тип приватне економије. Она не гледа у човеку једино егоисту. већ створ који се руководи осећајпма симнатије и доброчниства; не сматра га као неку аистракцију него као човека каквог нам представ.ва историја и прилике у којнма живи. Тај правац по коме моралнн п правни елеменат играју важну улогу у економији обележава се као етички (еШзће Шсћкш^). Иојединац по својој унутрашњој нужности која га везује за моралиу и правну заједницу, државу, ма да чини свет за себе. Ј ) Соиг® (Је ^ћИоварћ^е розМуе IV, 195. издање од ]877г ) Тће ргезеп! розШоп ап(1 ргоаресШз о? РоН11са1 Есопошу, 1878. Немачки превод од Шед-', ХЈћег (31е поП^епсИ^е КеСогш с1ег РоНи Есопотје 1879.