Otadžbina

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

441

пма свој самоциљ, он се ипак иокорава тој вашој моралној заједници, јер само у њој постиже своју крајњу мету. Као што це.шна овлађује својим деловима, тако и држава домннира индивидуалним вољама. 1 ) То гледиште по мишљењу немачког економисте треба пренити на економно поље. Човек не ради и не економише за себе; не може се ни замислити као осамна индивидуална јединнца. него као члан породице, општине, државе и многих других удружења, и с тога гледишта треба полазити у оцени његове привредне активности. У низу досадашњих посматрања природно долазимо на једну најобележенију разлику која дели доктрине двеју школа, а на име, на њихова гледишта о важности и граннцама државне улоге. То питање истпче се као логичнапоследица нанред изнесенихмишљења о догми егоизма. Важност државне улоге у данашњем социјалном строју ван сваке је сумње. Тврдити противно, значи доказивати нешто што за данас још иико не оспорава. У осталом ми се не ћемо ни упуштати у претресање тако опширног појма као што је мисија државе у опште и њезин однос према јединици и друштву. Нама је за сада стало до бољег познавања њене улоге само у привредном или економном поретку. У распрама гог замашног питања наилази се на крајности. У опште се може рећп у том погледу да не треба сводити државну радњу на минимални део, сматрати њену улогу више као негативну као „нужно зло >} по примеру индивидуалиста. нити с друге стране претеривати у ширењу круга њезином мешању у приватну привреду. као што тражи извесна секта социјалнста. Пз напред изложених страна могло се видетн да је основно гледиште старе школе државно немешање. Др') 8оћто11ег, ХепасћгШ Јиг сИе ^езатт^е 84аа1б\У1б8епзсћаЛ, 1873, а нарочвто о томе у његовом делу ТТћзг еии^е СггипсЉа^еп с1ев КесћЈз ипс! <1ег Уо1к5тг18сћа11, други део 1875.