Otadžbina

ПРОЂЕ КАО САН

(( Разјап.Бене чељусти!... увек проклете разјаиљене чељусти!... А тако, требало би ти метнути брњпцу кад год пођеш у скупштину! Лепа си посла направио !..."■ — Престаните, Петре, пије сад време нападати га тако, рече млада жена. — Да не бисте хтели да му честитам? ...Дакле ту си! Имаш претензију да управљаш Француском, да будеш државник. онај прави — знатп. од оних некадањпх. каквих је било нод Ресторацијом. под Јулијском монархнјом, под царством — а оваме си се усгремио животињски као бик на прво парче црвене или беле крпе, које су залепршали пред тобом... Ах, твоје се кумче може похвалити, да му данашњи дан нпје изгубљен!... На ове речи, Костала подиже главу и рече са изразом живог з апр епашћ ењ а. —- Моје кумче! Шта ће ког ђавола оно у свему овоме ? — Зар још питаш? Ех драги мој, њему припада данашња добит!... Поздрави у њему, молим те, сјајног уредника Одметниковог , нисца красног бенетања, која су на теби произвела тако леие утиске!... — Шта! То је он?... Могао сам то погодити. Ах, зар сам осуђен да га сретам на сваком кораку, тога проклетог угурсуза? — Војим се, да ће тако блти.... Али није то главно... Јеси ли видео твога брата? — Нисам, није био у скунштини. —■ Није ни чудо: он је увек тако заузет послом! .. Дакле ти још не знаш шта Едвард мисли о томчланку?.. — Мора мислити што и ја што и цео свет. да је то срамно. — Наравно... али ипак било би интересантно чути његово лично мишљење.... — Зашто његово пре него кога другога ?