Otadžbina

474

ПРОТзЕ КАО СЛН

Петар га погледа право у очи; и посде тренутног оклевања, рече: — Зашто ? Питаш ме зашто ? Па онако, пријатељу... Из просте ћуди... Пређимо преко тога !... Узећу једна кола и отрчати у скупшгину. Рад сам чути како се свршила седница носле твога одласка... Нисам сигуран, али ми се све чини да је морало бити галаме. . Почекај ме овде једно пола сахата, управо колико ми је нужно да одем и да се вратим. Пре него што ће изаћи нз собе, он се устави, са руком на кваци од врата: — Јеси ли бар добро разјагшо вилице, животињо ? — Што се тога тиче можеш бити спокојан.... био сам прп гласу! одговори Михаило смешећи се и преко воље на набуситу нежност с којом му ово питање беше управљено. — Онда то није тако озбиљно као што држиш, одговори Фаржас. И он оде. — Поштено срце!... рече Костала. Затим, поћутав, додаде: — Кад би само знала, драга Терезо, колико ми је иотребно његово вољење, а још више твоје у овим тешким часовима претераног умора, изнурености, где осећам, као данас, да пада на ме п гњави ме проклета стена коју гурам напред! — Ако ти је та љубав мила, пријатељу, зашто не долазиш чешће да се њоме окрениш? Рачунала сам да ћеш доћи јуче, после екупштине.... Зар те ја не очекујем свакога дана, свакога часа!... Изгледа, да си имао посла у Соаси... 0д неког времена идеш врло често у Соасн!.. Ох, ја ти то не пребацујем, не Бога ми! То је твоје право: иди свако вече ако ти се мили... Само, зашто ми онда велиш, да ти је овде добро? Видиш и сам, да ти је на другом месту боље... То је сасвим природно.... и ја се ие срдим на те, веруј пријатељу....