Otadžbina

прође кло сан

4 I 0

Овај даган и дубок глас чињање му утисак нечег пријатног што га обмотаваше целог и уљу.вкиваше га благо. Нен;ан скривен нрекор у речима Терезиним, њено бледо и тужно лице, пре времена оседела коса, сећање на некадање срећне дане. услед којега се гашаше њен живот, све је то говорило Михаилу колико га та жена још .вубљаше. — Ах, наставн он, са тронутим гласом, којн она пе бејаше дотле чула — па чак ни он сам — ја сам теби много згрешио. моја јадна Терезо!... Ти си била срећа, срећа поуздана. срећа тпха н дубока; и ја сам те жртвовао другима, које беху.... шта?... У истини, не знам нн сам: прохтев једног тренутка, кратка међуигра између жеље н засићености а за тим ништа, пустош!... Хоћеш ли ми опростити Терезо ? — То сам већ одавно учпнила, драгп иријатељу. Остави на миру што је ирошло, молим те не преврћи старе тевтере! Додирујући то. ма и најлаганијом руком као што чиниш. горчина на дну моје душе избиће на површину, а ја нећу, разуми ме добро. да ова жуч узмути наклоност бистру као суза, коју ти нудим.... Тако ! буди паметан: не говорн више, не мисли више, не мисли више... Ти си се преморио данас: твој мозак је исцрпен. Не знаш више ни шта говориш, веруј ми.... Одмори се мало на овој наолоњачи.... Хоћеш ли јастучић под главу?.. Ево један врло мекан... наслонп се на њ. Тако... добро..! затвори очи... Па сад спавај. ја нећу правити ларму. Кроз полусклопљене трепавице, он је посматраше како се креће тамо п овамо. Кад му даде јастук, он осети па свом челу. додпр финих п нежних прстију који му. ирвн пут у животу огкри ону бескрајност душевне сластн, која се може да осети у најкраћем п најневинијем миловању. И тада, не мењајући места, не чинећи ни најмањи покрет којиМ би номерио положај човеку у дремању. који је годио његовом изнуреиом телу, он ноче