Otadžbina

ПРОЂЕ КАО СЛН

♦

477

је смешити се, подсмевати се ономе што је он говорио и називати све то будалаштинама; дала се ухватити у замку, као што се он сам намамљиваше на ове речи пуне небеског плаветнила и сунца, њено лице се мало по мало преобразило у блистању неисказане среће коју назираше; и ево где сад, нагнута напред да боље чује свога пријатеља, са очима светлим и овлаженим небеском радошћу, јадна жена осећаше како јој мисао полета за његовом кроз просторе, прелази брда и равнице, лебди на светлости, и она шапуташе, на ново освојена, побеђена лажљивом опсеном речи које падаху са речитих и драгих усана: «Кад би то ипак, било истина!... Отпутовати, отићи с тобом, какав санР Наједанпут отворише се врата, и Форжас улети у собу као ветар. — Велика новост, народе — викну он —Министарство је пало! — Поздрав, рече он. Господину председннку Министарског Савета. Костала се нагло диже: — Јеси ли ти луд? упита га он — Нисам луђи од тебе, велики човече! После твога одласка, седница се нродужила. Ставили су на гласање пројекат о смањивању приреза на шећер, на који је Министарство много полагало. Пошто се спасоносни савез деснице и крајње левице, који се на твојим леђима склопио није имао кад да поквари... Кабинет је имао мањину... Он се повукао... И како си ти једини у скупштини кадар да склопиш други — како је у твом говору, иоред бубања на крају, која су се како ми рекоше, у ларми изгубила, било дивних ствари, прави владин програм, што доказује да си увек — срећни човече! — највећи оратор овога доба; како твоја бесмислена данашња лудорија није била довољна да те лиши користи од две године мудрости, које си на мој савет пристао био да даш као залогу Француској и Европи, — онда из свега тога излази ОТАЏБИНА књ, ххуп. св. 108 31