Otadžbina

3 22

ЈЕД110 ВЕЛИКО ПИТАЊЕ

жемо, то је да нроучавањем оног правог историјског Феномена допринесено колико толико, да се истина очисти од наноса, којим су је разне нредрасуде претрпале, те да једном узможе изаћи да сама својим ауторитетом гласно проповеда мудрост и морал, којиј и у њој, као и у свакој истини леже. Може бити да ће резултати таквих петраживања тешко да падну нашем народном поносу. Али ће горчина та сигурно моћи да нас окрепи мудрошћу поуке г ако само усхтзмо њоме да се користимо. У осталом треба да имамо моралне храбрости да Фактима погледамо сдободно у очи, иа ма се иашв очи морале пунити сузама, и ма нам оскорушна опорост горких истина грлогорчином гушила. 1. Онај Феномен историјски доводио је у чудо и наше иретке, сувременике великом политичком и културном иреврату на Балкану. И народно јавно мњење и учени људн иокушавали су да га сваки својим начином објасни. Ученост онога доба мог а је оно чудо да објасни само ка јодан начин: «Бог нас је хтео да казни због наших грехова ! " Изреку је такву наравно написала рука калуђерска. То ће многима данас- бити довољан разлог да пелу мисао баце као недостојну критичког иогледа. Има нас који мислимо да се научна жеђ не може заситити ии за тренут на извору, који исиод олтара извире. Међу тим, са свим ентузијазмом за чисту науку и строгу критику, ја из средине научних истраживања почињем да назирем, да ћемо се ми на крај краја вратити на онај калуђерски аксиом и само га можда у толико изменити, што ћемо по гдекоју реч заменити другом. У самој ствари и онај је аксиом тек само особени проглас. да у политичком животу иарода владају морални закони. 2. Наравно, један велики Факат треба имати иа уму: срнски историци средњега века, — онакви какви су —I иалазили су да је ^наиаст аг&рјанска* дошла услед грехоза. које смо као народ ире тога починили били. До