Otadžbina

ЈЕДИО ВЕЛПКО ПНТАЊЕ

323

I зга открића они нису дошли заходном и пипавом научном анализом, него преким и брзим путем, пошав ка хорнзонту којм се из Светог Писма види. Али ако научна нсторијска истраживања модерном својом методом и заходним путевима изађу у главноме на онај исти резултат, онда нам ваља признати да и религиозна инспирација може да изнесе на видик по неку велику истину. Онај калуђерски аксиом посредно али сигурно казује Још једиу другу мисао: Ншаст агарјанска није била нека слепа случајност. Бог нас је хтео да казни за наше грехове. Ово је готово то исто што и кад би казали : нужно је било, или и неизбежно је било да с-традамо, јер смо грешили. И то је једна велика и научна истина. Фзномони историјски нису израз слепе случајности, већ израз закона историјских. Наравно, назоре наших историка средњега века ми можемо да доведемо у неку извесну сагласност с назорима новога доба тек кад оној калуђерској аксиоми дадемо широко и либерално тумачење: кад божје законе узмемо да су то исто што и закони историјски, или кад замиелнмо да су историјски закони једна група закона божјпх. Кад би сишли да загледамо у све ситне појединости. кад би анализовали сав онај умни процес, којим су кадуђери наши дошли до оног свог општег и великог /резултата, нашли би по свој прилици да њихов хоризонат не иде далеко ван зидина манастирских, и да је сав задахнут мирисом од тамјана, босиока и светих моштију 3. Народ је са свим друкчије објашњавао онај Феномен. Од њега се није могао очекивати философски ак-сиом са широким обимом, који би са неколико речи везао читав сноп узрока и побуда. Народна логика не зна да прави испреплетане силогизме. Један или два Факта њему су довољна, да но њима објасни себи оно чудо историјоко. Ои лако верује да свеци могу чуда да чине, алн не оерује да историјска промисао може тако што да чини II у овоме последњем са свим има право. Изгледа ми да 21*