Otadžbina

ЈЕДПО ВЕЛИКО ПИТАЊЕ

325

мерног самопоуздања, другим речима, да се Вукашинови Срби нису с потцењивањем опасности предали несељу и плћу, не би бидо српске пропасти на Марици. Онај извештај који је по народној песми Иван Косанчић, по савету свога побратима Милоша, поднео кнезу Јшару о турској војци, само је израз мњења, које је народ наш о војсци турској имао. Да је турска војска. — нарочито онај њен део који је следовао Зијамет и Тимар -беговима, — била врло непотпуно наоружана, то нам је потврдио онако оштар носматрач и стручан војник, какав је витез Дела-Брокијер. 1 ) То што је он путујућп по хришћапским земљама, које су Турци освојили. видео, морали су видети и знати Срби, који су се с Турцима скоро пуни сто година борили. (( Повјест о Ђурђу Црнојевићу, нареченом Скандербегу" ставља у уста Скандербегова речи, које само по тврђују ово на што обраћам пажњу, то јест на Факат, дз турска сила није била велика, и да ј'е народ наш с почетка гледао с неким презрењем на Турке. У својој првој беседи на сабору господе српске и арбанашке, Скандербег је по оној „повјести" између осталога рекао: «И то надобно вам знати, от какова су рода и племена произишли- Отмановићи, на коих наши дједи и ирадјвди њвсу хотјвли ни глвдати, нити за најемники их держати.... и није нам срамота бити се с онаковими разбсфшками, о свободје и вољности нашеј христијанстјеј, г;ои су своим лукавством а нв јуначством чуждују земљу .)] госпбдство пријеваром излудили и узели". 1 ) Изгледа дакле да ни број, ни оружје турско нису правили велики утисак на Србе крајем Х1У-ог и почетком ХУ-ог века. На против, изгледа да је турска сил-а с почетка таква била, да су наши претци о њој с пре') Вег1гап(1оп с1е 1а Вгос^шете, Уоуа^е сГои1ге тег е1 ге(;оиг с!е Јегиза!еш еп Б'гадсе раг 1а У01е с1е 1егге, репАап! 1е соигз Зез апибз ; 1432 е1; 1433, рићае раг Бе§гапс1 Б' Аиззу, Рагјз 1805. 2 ) Повјесг, днст 33—34.