Otadžbina

ЈЕДНО ОЕ1ИКО ППТАПЕ

329

ларије (после пагриарах Генедије) протумачио, ишла су у преписима од руке до руке и спремила пасивност једиога дела цариградског грађанства у дане последње турске опсаде. Није тешко разумети како је један део грчког и српског иарода дошао до таквог назора. Кад се српски и грчки јунаци с једне, а турски с друге стране индивидуално унореде. иема ни чега што би оправдало да се изрече, да турски јунак надмашава српског или грчког. И оружна сшрема српског и грчког јунака није била гора од оне турског јунака, на против. изгледа као да је била боља. 13 грчки и српски народ бројно су надмашавали народ турски. По једногласном сведочанству путника и зналаца из ХУ-ог века, балканско је полуострво после свих напасти, зараза и ратова, који су по њему од 1360 до 1460 беснили, било је у то време гушће насељено но Анадо.шја СРгапсебсо РћПе'ц>ло, Вгосдшеге!). Грци и Срби били су на својој земљи. код својих кућа, у својим градовима са својим богаством нагомилаваним од неколико векова; Турци су дошли као упадачи, као једна не баш врло велика војска; ваљало им је да освајају стотине градова и да ове храбре и односно богате народе на њиховој рођеној земљи подјарме. Како је могло бити да у томе тако брзи и тако потпуни успех постигну? Калуђери ка;ку <( попуштењем божјим за наше грехове." Али каква би то божја правда била, која због грешности неколикпх људи на врху народа, иушта нечувене муке на цео народ, и донушта да се хришћанске цркве претва.рају у турске џамије! И ако се грешило, зар се није и покајнпчки кајало, зар није народ преко својих царева и нреко своје господе, подигао хиљаде цркава и манастира и задужбина. и зар се народ преко десетине хиљада својих калуђера не моли једнако и непрестано, постећи и метанишући? Р1згледало је као да Бог што му се више и тоилије моле нравославни Хришћани, све то више Турцнма иомаже. Како да се објасне те противности које