Otadžbina

ЈБДНО ВЕ.1ИКО Ш1ТЛН.Е 331' Још је много ученији и далеко олавнији ФранческоФилелФО, италијански иесник, витез и државник иетнаестога века, који је некаквих седам година провео у служби цара Јована Палеолога и као царев поклисар ишао на двор султана Мурата II и угарског краља Жигмунда. па последњом приликом пролазио кроз Србију, бавио се у Смедереву и познавао се лично с деспотом Ђурђем. Збирка његових литерариих и политичких иисама из времена од 1427—1473 штамнана је први нут Млецима г. 1496. Нарочито су његови мемоари, управљени краљу Францускоме Карлу УП-ом и дужду млетачком КрнстоФору Мауру, пуни шггереса за нас. Он се труди да их побуди на крсташки поход за ослобођење балканских народа од Турака. Његова је главна ноставка да је не само могућно, него да је сразмерно и лако прогнати Турке из Евроие. Друга је његова поставка да народи балкански нису изгубили своју самрсталност услед силе и јунаштва турског, него иоглавито услед лакомислености евоје. У томе је правцу особито интересно његово писмо Лудовику Фускарину, писано из Милана Августа 1463 уо1. II, 1'о1. XXXI) у коме између осталога каже. да је краљевство босанско пало управо и без и једне битке и само малодушношћу и лаковерношћу самога краља СтеФана, који је тако лудо новеровао обећањима турским, заборавивши да а у неверника. не може бити вере". С( И тако", вели он мало даље у истом писму, «иста Босна би без борбе освојена и у ропсгво бачена, а краљ, поврх све друге своје несреће. би заједно са сгрицем својим Радипојем удављен, што нама и другима треба да служи за пример, да никакве сигурности у Турака бити не може, који све то више плету и шкоде што се љубазнијим показују". 1 ) По њему не. би Хришћани ни код Варне битку изгубили, само да је млади краљ Владислав хтео да слуша савет „војводе Јанка'\ А што су Турци Цариград осво') Ргагкпзм РћЈ1е]рћ;, Ер151;о!ае, Рапзпз, 1503, уо1. II. Нђ. V, стр. 52.