Otadžbina

ЈИДНО ВЕЛНКО ИИТлЉЕ 333 страни Турака — само је израз опшгег мњења у Турака онога доба. Саад-уд-дин, Солак-заде, Нешрија, у опште сви турски историци без разлике стоје на том гледишту. Сви Турци, од султана на до последњег амалина били су се проникли убеђењем, да је турска војска само тек оруђе у руци једне више промисли. Опис разговора у шатору Муратову у очи битке на Косову, даје нам тип и карактер гледишта, на коме су Турци одсудно и непомично стајали у времену о коме говоримо. 9. Не треба да нас изненађује да су сваколика тумачења оног великог Факта једнострана. И данас , кад историјска наука има далеко богатији материјал, савршенија оруђа и у опште више светлости , она још није у отању да даде пуно објашњење, коме се ие би имало шта више додавати. Што смо ми данас у стању да видимо јасно, то је само једио: да пропаст самосталности балканских народа на измаку средњега века не може бити резултат једностраних узрока, него је резу* лт комалитције узрока многостручних. Ми ћемо бити у стању да уочимо гдекоје од тих узрока, али не верерујем да ико од нас већ данас може да каже да их све зна. Ми на прилику не ћемо никада бити у стању да измеримо колико су у резултату косовске битке учествовали : нрестанак оног ветра што је до пред саму зору Видов-дана по Косову дувао, и она кишица што је у свитању тога дана продаждила по пољу којим су, само после неколико часова, потоци крви потекли. Колико ја видим, имају две групе са три категорије чињеница, које, радећи једна другој у руке, доведоше нропаст самосталних држава на Балкану. Оне су нстоветне у сва гри народа балканска. Груна негативних узрока, — а њих има од две категорије — износи у висину свој резултат — растрој државни. Група позитивних узрока кулминише у надмоћности турске војне ор1 анизације. Узроци негативне природе донели су растројство и хаос у политичном и социјалном погледу, а тиме по-