Otadžbina

•1ЕДП0 ВЕЛИКО ИИТЛЉЕ 335 школе какав треба, није ди право ставити бар један део одговорности на рачун учитеља, а не све на рачун ђака?! Црква има да носи један део одговорности и с тога, што је њен уплив на масу на'рода био далеко већи од уплива државе. Много ире него што је могао да види да има једна сила, која се зове држава, народ је знао да има једна сила. која се зове црква, гледао ју је свошч очима и осећао њен уплив у срцу своме. Властела није ни из далека онако чврсто и онако крепко оргаппзована, као што је то црква била. Властела као од!•. >С11о слаба организација, није могла вршити велики уцдив, нити је могла .што велико извршити. Нити је она пмала оних великиХ и неоспорних иретензија на уплив, које је црква имала. Солидарност међу властелом јавља са само у одбрани сталешких интереса. Она није могла сматрати за свој задатак да васпита народ, да морално креиак узмогне одбранити услове своје нолитичке самосталности. Властела јј и сама ишла у школу у духовништва да се учи јавним дужностима Ја сам слободан да кажем да је народ српски, онакав какав се јавља у критичној периоди од 1360 —1464, са свима својим врлинама и са свима својим махнама, резултат комбинована ' два уплива: једног физиолошког , који му је долазио од крви или расе његоа^ и једног моралног, који му је догаао од цркве његове. 12. Да се не би рђаво разумео на овом клизавом земљишту. желим да кажем, да ја овде под црквом не разумевам веру хришћанску у њеним основним истинама, него видљиво и живо оруђе, којим се она народу приоштггавала. дружину од грешних људи који су имали да г.»уду тумачи тих истина код других грешника. Ја мислим овде црквену јерархију, духовништво и свештенство као такво. Њчхов је уплив с иочетка морао бити врло веI лнк, Они су ударили иечат клерикализма на чело византијске царевине, и српска држава поглавито и носи тип