Otadžbina

336

ЈЕДНО ВЕ.ШКО 1ШТАН>Е

византијски за то, што је црква рано уснела да и нашу државу задахне духом клерикалним. Али није неприродно нити је чудно што је ова дру-ј жина грешних људи . покривена светињом чина свога, знајући за велику силу своју, потпала искушењу да ту силу злоупотреби. Изгледа да је закон Фаталностп да свака сила носи у себи искушење, које ћ'е да је разори. Велика се власт обично претвара у превласт, а превласт изазивље суревњивост у јаких и отпор у слабих, Већ у Душановом Законику налазимо знакова , како државна власт почиње да сузбија иревласт и злоупотребе свештенства. Да је црквени престиж иосрнуо, види се пз напора кнеза Лазара, да учини крај скандалној борбиу хијерархији, и да онај изгубљени престиж цркви новратп. Отимање калуђера око власти и земаљских блага, могло је да одбије од цркве и онакве људе, који би смерно п мирно подносили што се вера хришћанска свела на целивање и обдаривање моштију некадашњих људи, и на метанисање пред другим материјалним светињама. Сам појав Патарена и њихова упорна борба са црквом, која је у својој руци витлала мач државни , казују не само да је црква губила престиж, који је некада имала, него да у огппте религиозни живот није био здрав. Не бившп здрав, он је лако могао да се изопачи; изопачивши се ои је морао да изазове борбу. Ја бих рекао да је борба између православних и католика, борба између њих с једне и Патарена с друге стране , борба верозаконска у онште, морала физички и материјално да изнури народие организме балканске, и да народе најпосле иснуни духовиим умором и равнодушногнћу. Овај се облак надгшо био над целим иолуострвом балканским а не само пад Србијом. Значајно је да један философ и државиик, какав је био Гемистос Плетон, пријатељ и иовереник цара Јована Палеолога, налази за потребно да у првој четвртини петнаестога века предлаже : да се хришћанска вера замени новом једном , коју он у иојединостима развпја.