Otadžbina

ЈЕДИО ПЕЛПКО И11ТАЊЕ

341

ових најамника могла одржавати поглавито добром платом, а опет велике плате нису дозвољавале да гарда буде бројем велика. Ја сумњам да је и сам Душан редовно држао више од хиљаду гардиста. Кад је гребало војевати , владалац је разаслао позиве својој властели, да му дође с војском својом. Властелин је опет са своје стране иозвао своје властеличиће и на сваки начин постарао се да искупи иод своју заставу известан број оружаннх л^уди, на да их води на зборно место. По свој прилици био је утврђен известан минимум броја тих људи, према пространству и нриходу баштина властелинових, онако , како то налазимо мало нозније код установе турских тимара и зијамета. 0 једноме можемо бити сигурни; да што је број људи био •већи, то је њихова опрема војна била разнрврснија и ненотпунија. Много јунаштва у такве војске%шгло је бити и бивало је много, али тек то није била војска једнообразно опремљена, обучена, дисциплинована. Састављена од људи који су се обично бавили сточарством и пољском привредом, или који су „служили" иа двору властелиновом у разним положајима, она није могла да буде слободна од навика, које су ти људи у приватном животу за време мира имали. Главни луксуз средњега века у свих народа састојао је се у — маси вина. Срби четрнаестога и иетнаестога века уживали су тај луксуз у обилатој мери. Слике из онога доба, које су нам се сачувале у народним иесмама, просто су од вина румене. Турски кроничари забележили су, да се војска Вукашинова на Марици предала пијћу и весељу, и да се у очи Видов-дана у српској војсци на Косову много вина попило. Бојим се јако да ће се и даљим исграживањима потврдити. да је вино у главиоме прави виновник наше пропасги на Марици. На Косову то није био случај, али је са свим вероватно, да се ни тамо није иравио узузетак од обичног понашања једне храбре али недисциплиноване војске.