Otadžbina

340 ЈЕДНО ПЕЛИКО ПИТАЊЕ 6ил<1 од свљака наиуштена." .') Ни у којем се другом сувременом споменику аутентичније, јасније и страшније не црта равнодушност народа према краљу и према властели. нити се прецизније казује, како су се Турци користили извором и поводом те равнодушности. 16. Тако се грозно осветила клерикално-властелинска система државне управе! У томе су систему два сталежа експлоатисала масу ггростог народа, и природно је ,да их народ волео није. Али су та два сталежа били до некле носиоци државне мисли, па није чудо што се маса народа није могла спријатељити с мишљу, које су они носиоци били. Баш да је он и могао да разуме ту мисао, и да је могао да се за њу загреје, опет систем византијски угушио је сваку могућност иницшативе у тој маси. А баш да је и могло бити неке иницијативе, каква би , ј | нрактична резултата од ње могао доћи . кад народ није имао оружја? Земљу и државу бранила је властелинска во^ска. Ваљало је само ову војску у одсудној једној битци разбити, па су и земља и народ остављени били на милости и немилости победиоца. 17. С војничког гледишта брзу пропаст народнпх држава на Балкану, није тешко објаснити. Ни једна балканска војска није имала стајаћу војску, ни у средипи петнаестога века; Турци су је имали већ у другој половини четрнаестога! Владаоци су балкански имали на својим дворовима и око себе нарочиту гарду, коју су оастављали већином од војника, најмљених са сгране. Византијски су цареви узимали у своју службу Варјаге, наш Душан Немце. Пре њега краљ је Милутин неко време држао Селџуке нод својом платом. У служби последњега грчког цара Константина Драгаша, помињу се „Немци оружници". Ове дворске гарде биле су једина трупа, која је, колико толико, одговарала стајаћој војсци. Али се верност 1 ) РИ II. Соштеп1агЈ1 Кетт тетРигаМ 1лш диае 1етрогИ)и8 8и1б соп- \ 1ш§епт', Кошае, 1584-, стр. 548.