Otadžbina

350

ЉУТИЋЕ СЕ МАЈКА

узети игром, иа вичу, као да никог на свету нема осим њих, а за другим столом седе двојица, очевидно чекајући трећег да дође, те да и они почну. Онај мањи, црвен и трбушат дебељко, то је окружни лекар. а други је срески начелник у пензији, изузетак од свију својих другова, мршав' и дугачак старац од шесдесет година. — Ама где је тај наш Мита већ једном? поче доктор, чије се стрпљење брзо могло исцрпсти. Нећемо, бојим се, моћи свршити све три партије. — Чожда се нешто послом задржао , одврати начелник, достојанствено вртећи масне обојене бркове. — Каква посла ? Море, не да њему мати да тако рано излази из куће: боји се, да јој се синак не поквари у кавани, подсмехну се доктор, а већ да изађе из кожс, — Али.... —- Нема ту ништа (( али в , него је тако. Хеј, кад сам ја био млад, нису бабе заповедале синчићима од тридесет година.... Начелник заусти нешто да каже , али доктора није било лако зауставити, кад већ једном Почне. — Кажем ти, не да му мати да излази, па то ти је. А ја сам то још поодавно опазио. Прођем по некад случајно поред ње, а она увек окрене главу од мене. Мора бити да јој је неко казао, да он с нама игра у марјаш партију, иа већ мисли прохарчиће све бабино благо. Ба, и то су ми људи, младеж! Доктор одану, а начелник је мудро ћутао, знајућн. да ће га само још већма распалити,' ако ггокуша да нешто пориче. —- Место да као и други људи изиђе негде у друштво, он по вас дуги дан седи код куће. Од куће у канцеларију, из канцеларије кући, и то је све. Не зна се нк међу људима окренути, а камо ли међу женама. Гледам га пре неки дан иде улицом, а укрутио се као -светац, Оно, не велим да треба да буде као онај дугачки учи-