Otadžbina

ЉУТИЋЕ СЕ МАЈКЛ

359

даскама. Баш кад их је већ по десети пут, ваљда, растерао, и кад је — стојећи пред вратима — намеравао да напуни лушу, указа се г. Мита пред циркусом. Пандур га зачуђено погледа, дотаче се руком капе, па јурну да отера једиог маленог љубопитљивца, који се беше узпузао уз даску; г. М ита, пак, плати за прво место. па уђе. Веле да је прота, улазећи унутра. узвикнуо: Та овде се више света слегло него ли пред владику. И заиста, осим неколико места у првом реду, све је било пуно. Што је ко већи господин и заузимао већи положај, тим је био на бољем месту. Начелник тадашњи и онај у пензији, ирота, судије, доктор, главнији трговци, једном речи, сва господа из Купинова беху ту на окупу. Сваки је повео и породицу, те се може рећи, да је цела варош бида сада ту, у тој једној дашчари, несгрпљиво очеку1ући почетак преставе. Г. Мита седе у први ред, на крај једне клупе. До њега је био доктор са својом дугачком, коштуњавом Маријом, даље неки трговци, па онда начелник у пензији, онај, с којим смо се упознали у Јоксимовој кавани, а између њега и учитеља Симе седела је заручница г. Мите, мадена , округла удовица, која се непрестано смејала ономе, што јој је говорио услужни учитељ. А како и не би, кад је он познат у целој вароши као ватрен несник? Па ипак на њему није било ничег особитог , и да није имао жуту јарећу брадицу и дугачке козје ноге, изгледао би као и сваки други учитељ на овоме свету. Али те ретке особине и песнички дар његов , начинише га знаменитим човеком и веома потребним, управо драгоценим по Купиново. Ако, на пример, долази нека велика дичност, ко ће начинити стихове за почасиу капију, ако не песник учитељ Сима? Или, ако треба држати неко слово, учитељ Сима је одмах готов; треба ли да се напише нека честитка овоме или ономе, опет је као наручен за то песник Сима, а највише је уздизало његову славу то, што је умео да се нађе око жена. Тако сад