Otadžbina

360

ЉУТИЋЕ СЕ МАЈКА

у ово време непрестано трчи за Митином заручницом. долази јој у кућу, говори пред вече са њом кроз прозор, а свет, као свет, изводи из тога Бог те пита шта. А извесно није ништа у ствари — него да се вратимо нрестави. Кад се већ све исиунило, те нигде више није било празног места, некакво разлупано звонце зазвони иегде, оглашујући почетак. Посетиоци се малко промешкаше, намештаху се , да боље седе и виде , па се онда све утнша. И престава поче. С почетка су долазиле лаке ствари и гледаоци су се мирно држали. Али кад мало ио мало дођоше занимљивији комади на ред, онда се осети најпре неко брујање и шапутање, за тим поједини гласни узвици. помешани с гласовима јахача, који гоњаху коње да брже трче, па се најпосле све претвори у прави урпебес. Један дебели бакалин викао је колико га грло иоси: «Бре, бре, бре! ! и док не натера тиме онога, што је иза њега седео, да га муне коленом у ребра. Госпођа , протиница, која није могла да замисли, да човек може стојећи јурити на коњу, погнула се мало у нанред, раширила руке, па се целим горњим делом тела климата. као да она јаше, па се боји да не иадне. Неко виче : ((УхР, а неко разрогачио очи, па само блене. Било их је међу њима, којима је ово било први пут да виде циркус, али су се правили , као да су и сами одрасли но њима.... Г. Мита, на пример, седео је са свим озбиљно, а на лицу му се чисто могло читати : «Та извесно нс ће пасти, јер да није сигуран , не би се ни пео." Песник (!има се смешкао и погледао сваки час на своју сусетку, тумачећи јој, како је он видео још и чудноватијих ствари. особито неку јахачицу Матилду, што је имала гргураву косу. Али и ти , што су се правили да су видели још чудноватијих ствари, и они су били задовољни, и њима се све допадало. Неки су се чудили овоме, неки ономе,