Otadžbina

366

ЉУТИЋЕ СЕ МАЈКА

— А што да ме претекне? Зар ја нисам примамљивији за женске, него ли он ? Зар се нису у мене и удате жене већ толико пута загледале, на пример у Београду госпођа Јулка, што ме је једно вече звала у своју собу, да ми нешто важно каже, а ја нисам хтео да идем? Па зар ме није и Јелена — тако је у мислима звао јахачицу — некако друкчије погледала, него ли остале око мене? Мора да сам јој се допао. Сад му нешто ново паде на намет. Питао се, зашто није одмах, после свршетка преставе, отишао к њој, да се уиозна са њом, да јој из далека почне наговешћивати. шта је наумио. Читао је негде, да је такав ред, па му би криво, што није тако учинио.... Сан га је обузимао, али полагано, чисто прикрадајући му се, а он се у толико више предавао пустим жељама. Замишљао је себе као неког чувеног јахача уметника, коме се цео свет диви ; чинило му се, дајеу.једној истој дружини са њом и да осим њих никога нема, кога би толико обасипали цвећем и похвалама.... Кад би се тргнуо иза сна, једва се опомињао, да је све то само нразна жеља, да су све то пусти снови.... Па ипак, он се старао за сваку ситницу, која ће му сутра затребати; мислио је, како ће да почне кад оде к њој, шта ће све да јој каже, кога ће кочијаша да погоди, којим ће путем да удари , да ли на Београд илк на скелу.... И у тим мислима сан га полако обузимаше, докле га са свим не савлада. Морило га је оно осећање, које и сваког другог човека , кад је намеран да рано устане ; осећао је кроза сан да га сутра нешто важно очекује , да има да изврши неку велику ствар, али се већ није могао сетити шта је то. Стаде онда сневати чудновато и необично. Створи се од некуда поред њега његов покојни отац , кога је једва запамтио. Био је то личан човек, великих бркова и јуначког изгледа , један од оних наших старих трговаца, који кад се врате из Пеште донесу пун ћемер дуката, а не празне шаке, као