Otadžbina

ЉУТИЋЕ СЕ МАЛКА

367

данашњи. Он му је нешто дуго говорио, ади г. Мита разумеде само ове последње речи: Буди мушко ! После му дођоше још луђи снови , још необичнији. Видео је, како је прота узјашио оног ђогата у циркусу, иа тера као да је поманитао, а поред њега члови на глави учитељ Сима и пева неку црквену песму.... На пољу и у соби владала је потпуна тишина; чуло се само како г. Мита дише , спавајући обучен на постељи, а иза велике старинске пећи цврчао је један једити попац. Месец беше растерао беличасте пролећне облаке, па је свом својом силом сјао доле на земљу. Смотривши кроз прозор г. Миту како спава, чисто је намигивао и тресао се од смеја, баш канда је хтео да каже: —• Ох ви људи доле на тој земљи , ала сте луди !

Кад се г. Мита сутра дан пробудио, смејао се сам себи, што је обучен заспао, а сетивши се синоћне оддуке да бежи с јахачицом, рекао је, слежући раменима: — Не могу; љутиће се мајка. А зар се може за часак ишчупати оно стабло, које је годинама расло ? На скоро се оженио удовицом Станом, и цела варош вели, да је најсрећнији муж на свету. У кућу му долазе многи пријатељи , особито је песник Сима ревностан. Г. Мита је, тако рећи, заљубљен у њега, иарочито у његов песнички дар. —- Прави песник и срцем и душом , говорио је он обично; а и име му је песничко, јелте ? Сима! Како то лепо звучи ! Истина , говорило се по негде , да га и домаћица кад и кад у мраку уверава о своме иријатељству и да се диви његовом песничком дару, али томе не треба веровати. Знате, паланка је паланка, па хоће свет да изврће ч најпростије ствари.... ЈЗИ АДИСИАВ ј^ИБНИКАР