Otadžbina

У Б0С11И II У ХЕРЦЕГОВИНИ

97

праве нолитичке моћи, јер су помагали у послу бановима, иошто су једини у земљи умели писати и знали дипломатска питања. Српски цар СтеФан Драгугин, који је крајем XIII века потчинио Босну своме сизеренству, моћно их је номагао. Он се јако упињао, да верне грчком обреду наговори, да промене веру. Осим тога имали су Францишканци ослонца у Далмацији на Шубиће, које је интерес и жеља за влашћу одвукла латинској цркви. XIV век био је најсјајнија епоха Босне. Предео између Босне и Јадранскога мора образовао је једину територију, која је, истина, за доба Аижујаца била под вечном зависношћу снажне Угарске, али чији је унутрашњи живот бивао све више и више моћан и иезависан. Тада су владали Шубићи, Котромановићи, Твртковићи. Успех католицизма растао је из дана у дан. Банови су без сумње и даље оклевали између цркве латинске и јереси; при свем том изгледало је. да ће латинска црква сатрти јерес. Нису банови из уверења нагињали богумилству; они су у њему гледали само средство, да узапте непокретна ^обра и да потчине старе племенске старешине, које су постале олигархијски господари. Како је ово узапћивање вршено у име вере, народ га је радосно поздрављао. Али поред свих ових строгих мера нису банови успели да потпуно униште великашку моћ ; да би утврдили своју сопствену власт, они беху иринуђени да се ослоне на католичку Угарску. Нарочито Котромановићи , борећи се против Србије, нису се устезали да угњетавају источну грчку цркву, које су се знатно много одрицали њени приврженици. Године 1339, када је Жерардо Одонис, првосвештенички намесник, организовао друштво Францишканаца у Грану (Угарска) и упутио се у Босну, да у њој проучи стање католичке цркве, дочекао га је сјајно бан СтеФан Котромановић. То је тај кнез, који је, потпомогнут угарском војском, иобедио славног сриског цара Душана. Његова кћи Јелисавета уда се за угарског краља Људевита Великог. Ова тесна породична веза ојача каОТАЦЕИПА №. XXIX ов. 113 7