Otadžbina

96 РЕ.1ИГ1103Н0 ПИТА.ЊЕ у организацији католичке цркве настала знатна трансФормација. Папа је стуиио у савез с угарским Арпадима, и када се добрм Кулин, бар привидно, одрекао богумилства, епископија Босне, раздвојена од Далмације, била је потчињена под власт епископије у Колочи. Ово је било 1203. Угарска беше дакле приморана, како црквеним тако и политичким разлозима, да уништи богумилску јерес, која под видом религије беше у ствари партикуларистички покрет и која је престављала оно, што бисмо ми данас назвали иовод еманципације. И тако, и архијепископија колочка и Угарска прихвате се одлучно оружја. да побију све оне, који не би присталн да пређу у католике. Али ова политика страшног истребљења не постиже ци.б , који је себи поставила; да би се задобили неверници, требало је употребити убеђивање, а силу заменити благошћу. Такво беше уверење свете столице и за то се она ослони на Францишканце. Ресултати су одговориди њеном очекивању. Једва да је прошло тридесет и шесг година, од како су ушли у Босну, а Францишканци су распрострли СФеру свога рада до Бугарске; крајем XII века имали су они седам кустодија; ирва кустодија обухватала је пет манастира, међу њима Смоски, Гламор, Цетин; друга је бројала четири манастира у територији Босне; Сутепка, Високо, Ласва, Олов; у округу Узорен, подизали су се манастири у Ђаковару, Модрицу, Орбнци, Скакови, Људви ; у округу Маквен било је манастира у Алзи, Бељини, Марви. Светој Марији. Токаку. Орокрупу, Сребрници; у бугарском округу било их је у Северину, Оршави, Карансебешу, Серему. Кевџу, суседним местима угарске границе; најзад, била су три манастира у округу Кубпн, преко од данашњег Смедерева. Францишканци су уживали потпуну независност. Стајали су у непосредној преписци с папом; дело преобраћања у веру беше са свим у њиховим рукама. Узалуд су 1330 године покушавали доминиканци да им одузму инквпзицију; нису успели. Францишканци су шта више имали