Otadžbina

У БОСНИ II У ХЕРЦЕГОВННИ

99

већим променама. Тада се почео осећати уилнв Турака^ Вогумили су се ослањали на љнх и само је успех угарскога краља Жпгмунда могао да осујетн смерове богумилства, које је постало тако моћно, да се Босна могла сматрати као љегово право уточиште. Францишканци, нарочито Деодат Русточпћ. Фра Бартоломео Алвернира и фра Ппетро. нису престали да се боре с љпм. Краљ Твртко II јако је гонио светог Јакова, али није успео да га лиши народне оданостн. Овај краљ беше отворено богумил. За његове владе од двадесет и две годпне (1 421 —1443) Турци су се вешто користили крвавпм и непрестаним борбама католика и богумпла. У осталом, но извештајима епискоиских посланика, католпчко свештенство у Восни бнло је врло рђавог владања . врло распуштено, и много је нашкодило интересима вере. Два пута је постављао пана против љега пнквизицпју, а 1434, Ђованин де Рајат хтео га је тако строго казнити, да је то изазвало буну. Годнне 1436, управа босанске епископије пренесена је привремено у Ђаковар, и од тада ннје престала да стоји уз историју угарске енискошгје. Пошго је бно богумил, Твртко-П није ннкако спречавао опадање католичке вере; али како је био васал Угарске. није се иоказивао иротиван њој. Под краљем ОтеФаном Томашем, ствари опет добију други впд. СтеФан Томаш 1443—1461) показа се као највећи заштигник францишканаца. Оп је најпре био богумнл, али доцније нређе у католиштво, мислећи да у њему нађе политичке снаге, н постаде Фанатичан приврженнк Францишканаца, којп су јако упливисалн на његову строгу н свирепу душу. Рђава су времена настала за богумиле; према невољама, које су тада трпели пређашња гоњења беху незнатна. Цркве им бпше порушене, свешгеници живо гоњени; велнки број њнх исели се. Францишканокп намесник Јаков Примадитије зидао је свуда католичке цркве; и, дизао нх на све стране до Саве и преко. Босански епископ обновн своју столицу у земљп, вероватно у Кре-