Otadžbina

100

РЕЛИГИОЗНО ПИТАЊЕ

шеву. Вогумилима, на против, би забрањено да подижу нове цркве, или да обнав.вају оне, што беху порушене. Против њих биле су предузете многобројне тиранске мере. За кратко време превага католичке цркве била је толика, да је исељавање богумила све вшне и више расло, те су сами Францишканци морали наговарати краља да се умери, да би избегао расе.вавање земље, које је оггстанак био осигуран само победама Јоваиа Хуњади и угарске војске. Пад Цариграда зближио је вере балканских народа. Пошто је црква внзантијска пала у султанске руке, цео свет је осећао потребу да се удружи против Турака. Али смрт Јована Хуњади била је знак, да су изгубљени предели јужно од Саве и доњег Дунава. Године 1461. убијен је СтеФан Томаш; 1463. Турцн су заробили и уморили СтеФана Томашевића, последњег босанског краља. Тим је свршила хришћанска Босна: с владом Мохамеда II настаје ново доба. ма да су севернн и западни део ове покрајине остали под влашћу Угарске до пада Зајеца 1527. Прве последице турског освојења опазиле су се на пољу религије. Нигде се није мухамеданство раширило тако брзо и није продрло дубље, него у Босни. Њега радо дочекаше богумили, који, уморени гоњењем под којим су дуго уздисали. беху позвали и колико су могли помогли Турке. Примајући нову веру. они су осигуравали своје материјалне интересе п задобијали добра, која су им дотле била одузета. Проста доктрина Мухамедова у осталом лако се подешавала с њиховим сопственим религиозним појмовпма. Натписи на гробовима из овога времена доказују, да је већи број оних. који су пригрлили мухамеданство припадао богумилима; мали број беше источне цркве, једва неколицина католици. Влада угарскога краља Матије Корвина (1458—1490) дуго је заустављала ширење мухамеданства, али ништа није могло коначно да заустави његов нолет. У своме првом беснилу, Мохамед II устремио се на хришћане с мачем