Otadžbina

У БОСНП И У ХЕРЦЕГОВИШ1

101

и огњем у руци , рушио је цркве , одузимао им благо, иорушио готово све манастире. Улога францишканаца ограничила се чисто на одбрану; они су штитили хришћанске интересе колико су могли , и спасавали су од црквеног блага, што год су могли, на пример : остатке светога Луке, који су доцније пренесени у Млетке у цркву светог Бернара. Епископска столица била је опет и за свагда пренета у Ђаковар. Међу тим . чим су настала турска освајања, 1464. обласни старешина Францишканаца. Фра Анџело Звиждовић, добио је од султана Ферман, који је дозвољавао католицима слободу вере и Францигаканцима давао повластицу на котоличку иоуку у Восни и Херцеговини. До краја XV века овај је ред успео да подржава с много вештине интересе католиштва, надајући се увек, да ће краљевина Угарска најзад добити преваге над Турском Намесници су умели вешто да маневришу под силом. које су се гнушали. Међу тим Воеанцн, који беху остали хришћани. нису примили без отпора турски јарам; буне су често ницале. У округу Зајеца, у Далмацији и Сирмији, олигарси су држали Турке на узди, и Восанци су се непрестано надали, да ће им с те стране доћи ослобођење. Али кад се угарска снага отпора сруши под неспособном владом Јагелонаца, францишканци, увиђајући да је узалудно пр отивити се, склоне хришћане да се покоре и да остану на миру. А турска влада ослободи их, године 1511, плаћања данка, и дозволи им да подигну неколпко манастира. Најважнија побуна била је 1517 године; искључива управа над католнчком- црквом у Босни , коју им је ујемчио Ферман Мохамеда II, 1 446, пређе коначно Францишканцима ; намесништво Восне поништено је, а створена област реда Возпа Аг§еп1;ша; она је најпре била више раширена, али се искључиво ограничи на праву територију Херцеговине п Босне. Премда је покрајина Босне у начелу била потчињена ђаковарској епископији, њом је управљао Францишканац као гшшз^ег рго\ г тс1а1Ј8.