Otadžbina

У БОСНИ 11 У ХЕРЦЕГОВИПН

103

штедило да им иомогне. Неке паше, као МустаФа-иаша од 1593 — 1659, иотиомагали оу их тако, да се већпна њихових парохија могла одржати дуж Саве. Више владпка, вршећи права мирских свештеника, ишли су кроз Херцеговину и Босну. иодржавали блудне и оне којп су се колебали у својој вери. и служили службу. У XVII веку, поглавито нод папом Урбаном VIII права мирских свештешша све су више и више поверавана Францишканцима, и све владике иск.вучно су бпле из њиховога реда. Године 1653 дозволи папа Францишканцима да му предложе три кандидата нз свога реда, кад год босанска епископија буде унражњена, али се нри свем том није апсолутно обвезао да ово наименовање изврши. Францишканске владике били су у опште ал ди непрекорног владања у вери, и увек вешти да добију од Турака нове користи. Њихов ред непрестано је напредовао и материјално и морално. Године 1688. платилн су Турцима 1660 млетачких ггерпера, као знак захвалности за заштиту, коју су уживали. У то време добили су још ирава да врше службу свуда, где год им буде вол>а. Крајем XVII века, војничка снага отоманске царевине стаде опадаги. Безуспешна опсада Беча . ионово освојење Будима. успеси Карла Лоренског. Лудвика Баденског п Евђенија Савојског потресли су њен уилив, који дотле беше непоколебан. На несрећу, на балканске се хришћане излио сав гњев, који је у Турака изазвало ослобо^ење Угарске. Сви босанскп манастири буду поиаљени, Францишканскл калуђери и источни свештеници растерани, народ без свештенства остао је хришћанске вере само традицијом. Настане још веће исељавање; један део Херцеговаца оде у Далмацију; Босанцн. чији су се преци у XVI веку под именом ускока били утврдпли на граници Хрватске и Славоније, пребегну преко Саве. У исто доба, тридесет до четрдесет хиљада српских породица источне цркве, исели се из Старе Србије под пећским патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Цар аустријски Леонолд I даде им две повластнце, прву ?1. августа