Otadžbina

У Б0СШ1 И У ХЕРЦЕГОВИШ!

105

турска. Ова се институција одржа до 1878, после окугхације аустро-угарске, с том једином иаменом, што је 1847. постављен за Херцеговину други ванредни намесник. Оцепљен од намесништва и од Францишканског реда. јужни део Херцеговине образовао је дијецезу Требиње, а како требињски владика беше утекао у Дубровник, у Далмацију, он је одатле управљао, па још и сад управља својом епархијом , под именом: владика требињско-дубровачки. II тако је стање различних религија било у последњем веку доста јасно одређено. Наравно, мухамеданство је преовла1)Ивало у земљи, ма да мусломани не чине већину. Они беху искрено и јако одани својој вери. Али ма да нх је ова оданост довела у врло тесне одношаје с Турцима, 'онн се при свем том нису никад мешали с њима, него на против увек су их гледали као своје политичке непријатеље. Они су се шта више унорно борили с њима у нашем веку. Можда ниједна ^руга покрајина огоманске царевине није била позорница толиких буна, као Босна; и то се нису бунили славољубиви управници илн угњетени хришћани . него мухамеданско становништво, а нарочито бегови. Пошто су уншнтени јаничари 1826 године, у Травнику се јави покрег. и од оног тренутка, кад је Али-паша развио устаничку заставу и када су настале модерне реФорме . босански мусломани, сматрајући себе као праве и једиие Турке, гледали су царнградске Турке као туђинце угњетаче. Они су се осећали авангардом мухамеданства. коме је грозила хришћанска цивилизација. Под том титулом хтели су они 1831 године на Цариград. под чувеним Хусеин-Капетан-Беберли из Градакара, да збаце с престола ђаурског султана, реФорматора Махмуда II. Тек што су покорени, босански су се мусломани на ново бунили, кад год су дознали да је у царству уведена каква политичка или Финансијска новина. То су урадили 1836, 1837, 1843 и 1846. Готово све ове буне свршавале су се брзо тиме, што је погуб-