Otadžbina

106

РЕЛИГПОЗНО Г1ИТЛН.Е

љен извесан број бегова. Најзад букну велика буна од 1849 —1851. Босански мусломани морадоше се покорити, пошто их је Омер-наша разбио ; дуго је прошло. док је турска влада могла увести код њих регрутовање и бегове назвати у својој војсци оФицирима. Ове упорне жеље за независношћу. које су се непрестано рађале међу босанским мусломанима. беху можда наследни одјек успомена иа стару независност. у време када је цветала Босна хришћанска. II На историји религије у Босни и Херцеговини задржали смо се толико за то, што је било потребно да се она добро зна, како бисмо дали рачуна о тешкоћама, пред којима се Аустро-Угарска нашла, кад је продрла у ове две покрајине. Религиозно питање било је ирво и најозбиљније од свију питања, која је она имала да реши. Нико не зна, заиста, какву важну улогу играју на истоку разне вере На балканском полуострву готово се мешају народности с верама ; чак се служи истом речи тШе1 (народ), узајмљеном из језика турске Арабије, да се определи народност и вера. Религиозне општине образују у Турској корпорације, које имају своју иолитичку егзистенцију, своју нарочиту управу. сВоју засебну организацију. Прерогативе, које оне уживају и које им дозвољавају да се уирављају готово независно, много су важније. него ма у којој другој свропској земљп. То нарочито важи за цркве немухамеданске, јер мухамеданске цркве, ирестављајући државну веру, готово су сједињене са самом државом. Свака црква хришћанска престављена је у саветима окружним и среским, у судовима ошитинским, на чак и у судовима школским. Свака вера брижллшо бди над правима, која јој припадају у крилу ових разних административних и судских тела; у њима она гледа јемство за свој опстанак; па и саме приватне интересе својих чланова она штити, јер се не би поверила