Otadžbina

108

РЕЛИГИОЗНО ПИТлН.Е

аустронемачком цару Матеји, да ће католици моћи зидати цркве по Турској. Ово обећање било је прост мамац. Закони, које је издао у VII веку калиФа Омар, остали су у важности до XIX века. Хати-хумајум од 1836 године дозволио је нрви пут хришћанимада обнове своје цркве. па чак и нове да граде, под условом, да то буде по местима или крајевима. где искључиво станују људи њихове вере. Мало по мало дозволи се грађење истих по крајевима, где је становништво било мешовито, али то је било само изузетно. У опште наредбе хаги-хумајума остадоше мртво слово. Велике тешкоће нарочито је градила дозвола да се звони у звона. Она се могла добити само врло великим усиљавањем и у особитим приликама. Хришћани у Босни иоказивали су у томе у толико већу љубав, што су у томе отказу, да могу звона звонитп. гледали видљиви знак њихове зависиости. И тако вере у Босни. у тренутку окупације, биле су једна нрема другој у очевидној неједнакости. Остаје нам да изложимо њихову узајамну организацију. Религиозна организација ислама са свим је различна од организације хришћанских вера. Оно што ми, говорећи правилно, називамо организацијом. потпуно је непознато у исламству: духовне државе ту нема. Освећивање свештеннка ствар је са свнм страна мухамеданцима. који немају ни свете тајне ни верског причеста У Турској има, тако да кажемо, само један свештеник: то је султан, као калиФа. Као следбеиик пророков. он је посредиик између Бога и верних. и једини он добија неку врсту освећења. Свештеничко се особље састоји из улема. који нису свештеници него доктори; њима као научењацима поверено је да одржавају верске п правне традиције, исписане у корану. Они врше звања судија кадија. молаха), наставника, проповедника. Они су и муфтије, то јест чувари мусломанског закона и редактори одлука теолошког права (Фетвај. Под духовним особљем треба још разумети званичнике и најниже слуге џамија, међу којима и хоџе, које читају