Otadžbina

У Б0С1Ш И У ХЕРЦЕГ0ВШ1И

10»

молитве. Што се тиче дервиша, то су у неку руку мирски калуђери; оии образују неку врсту слободног друштва и не припадају званичној цркви. Шеик-ул-ислам у Цариграду, као што се зна, није ништа друго до највећи муфтија; он је старешина духовних судија; он даје виша геолошка звања, нарочито титулу доктора. Мухамедански свештеници у турској царевини позвати су да суде све породичне ствари. брачне или о наслеђу, које се тичу мусломана. Шта више, они се покашто изјашњују за наслеђа, која припадају хришћанмма. или за извесна непокретна питања, али нарочито имају потпуну судску власт над вакуфима или евкафима, то јест над добрима, која су намењена мухамеданским заводима. ВакуФ није искључиво религиозни основ. како се често мисли. Ова се реч примењује на сваку установу, која одговара коранским гледиштима. па била намењена џамији, школи, каквој чесми или каквој болници. Чим је предмет поклона предвиђен кораном, то је вакуФ. Свештеници живе и издржавају своје храмове како помоћу ових завода, тако и помоћу десетка, који им влада дозвољава да купе у место ње на извесним добрима (Гедик-Тлмар). Мусломанско свештенство зависи дакле, што се тиче његовог наименовања и плате, од простих мусломана и од управе вакуфа, који су му иридати. ВакуФСки рачуни из свију крајева царевине шаљу се нарочитом министарству у Цариград (ЕукаГгшш8{;егшт), које их брижљиво прегледа. Али, као што смо рекли. свештеници немају непосредног старешину, осим шеик-ул-ислама. Муфтије, који су покашто сматрани као мусломански епископи, немају одређене надлежности; они дају своје мишљење само кад се питају. У мухамеданским државама нема ни дијецеза ни чега, што личи на егшскопску хијерархију. На тај тако прост, тако мало компликован начин била је организована мухамеданска вера у Херцеговини и у Босни, где се раширила по целој земљи и где још и данас има око 4°/„ становнишгва. Духовне општине