Otadžbina

114

РЕЛИГИОЗНО ПИТАЊЕ

Провинцијални сабор у Босни састоји се из: једног провинцијала, једног чувара и четири деФинитера . У Херцеговини се састоји из: једног чувара и четири сИзсгеЦ звање равно звању деФинитера. Провинцијала (старешину манастира) бирали су деФинитери, сакуиљеии у скупштински савет; епископ је могао само да каже своје мишљење. Апостолски намесници, који су по обичају били у исто време епископи т рагМђив, нису имали ни синода ни консисторије; они су имали једну курију, која се састојала из главног намесника и намесника посланика. Они су имали врло мало непокретних добара Њихови обични дохоци састојали су се у таксама. које су ради измирења трошкова у напред наплаћиване; или у приходу од скупљања милостиње, коју су нарочито примали за време конФирмације. У осталом. они су добијалн помоћи с поља од Аустрије и Француске. Тако је била двострука хијерархиска управа. Францишкански свештеници, потчињени провинцијалу реда. зависили су у духовном погледу, од апостолског намесника. Овај дуализам већ сам по себи био је довољан. да изазове многобројне сукобе о надлежност између ове две власти: они су се више нута рађали између Францишканског реда и римске курије. Управо. један такав сукоб и дао је повода, 1847. дасе оделе Херцеговина и дијецеза Босне. Нема сумње да у свему ономе, што задире у догму, Францишканци нису никад покушали да се оделе од римске цркве; али они су покапЈто били предмет великих брига за свету столицу. Они су често показивали извесне тежње, да усганове у Босни. као што су некад урадили патарени, самосталну босанску цркву и не помншљајући, понављамо, на јеретичку веру. Вековпма они су узимати готово искључиво међу урођеницима Босанцима. Чак и у спо.љним обредима вере они су се особито старали, да верно очувају неке особите босанске појединости. а то нарочито важи за њихово одело, које се није у свему слагало с прописима реда. Изгледало је, да се не могу да одвоје