Otadžbina

У БОСНИ II У ХЕРЦЕГОВИНИ

115

од Феса и браде. Кад човек сретне на коњу каквог Францишканца, дуге браде, с црвеним Фесом на глави, пиштољима за појасом, не би ни помислио. да има посла с једним католичким свештеником. Тако су се појављивали готово сви Францишканци у тренутку окуиације. Они су брижљиво бднли над оним, што су они називали својим повластицама. Они су, на пример, пре два века били јака опозиција трапистама, кад су ови подигли у Босни један манастир. Изван дијецезе Требиње-Дубровник. о којој смо говорили више, није било ни у Херцеговини ни у Босни никаквог мирског католичког свештеника. Уплив Францишканаца на католичко становништво . из кога су они произлазили и које су позвали да репрезентира пред судовима или у административним саветима, беше бар толико велики, као уплив улема над мухамеданцима. И у очима самих Турака они су уживали знатнији уплив, него православно свештенство. Када су били болесни, мусломани су тражили помоћ у Францишканаца. и радо су узимали амајлије, које су они благословили. Ма да су, истина, били на најнижем ступњу друштвене културе, босански францишканци опет су у томе стајали много више од својих једновераца и православних свештеника. Онн су имали стварна теолошка па и научна знања, јер кад су добили прву поуку у својим манастирима, они су ишли да доврше своје студије у школским заводима Угарске и Хрватске, у Ђаковар (Славонија) и доцније у Гран (Угарска). Додајмо томе помоћ, коју им је давало странство, јер католичка црква у овим иокрајинама, по уговорима закљученим између Аустрије и Турске, беше увек под нарочитом заштитом Аустрије: она је добијала, као што рекосмо, знатне помоћи и од хапсбуршке монархије н од Француске. Не само да је Францишканцима помагано да дижу своје цркве, него су чувани и њихови интереси; аустриска их је влада више пута бранила пред Високом Портом. Тако, када је један пут било питање да им се 8*