Otadžbina

116

РЕЛИГИОЗНО ПИТАЊЕ

укине повластица, коју беху добили да не плаћају порез, крај сукобу учинило је поравнање. Би утврђено, да Францишкански ред у Восни плаћа иорез само у колико десетак, који се у напред наплаћује над годишњим приходима, гтрелази 5000 Форината; а то је што и ослобођење од пореза на имања. које су тада имали. Њнхов положај био је дакле у сваком погледу угодан. На тај начин лако се разуме, што су ови калуђери у свако време обраћали своје погледе на Аустрију, чији су им се суверени, у обзиру на заједницу вере, показивали као природни заштитници. На против, па чак и кад беху у љубави с мухамеданским властима, што је било врло ретко. они не могаху гледати султана другојаче, него као непријатеља њихове вере и туђинског угњетача. У ратовима, који су претходили окупацији. католици су већином остали неутрални. Не само што је њихов положај био бољи од положаја православних, те их је мање гонио на буну, него су се они нарочито бојали, да Срби не одрже победу над Турцима, пошто би ова гхобеда могла бити врло шкодљива по католицизам, који је био у земљи очевидно у мањини; јер неслога између Латина и Срба није била. мања од мржње обеју иартија према Турцима. III У таквом су стању биле ове трИ вере у тренугку окупацпје. Када је аустро-угарска влада узела у своје руке управу над Босном и Херцеговином, она је била просто приморана, да уреди религиозна питања. С једне стране. ово стање, какво мало пре описасмо, беше несносно и за сам народ и за његове црквене старешине, а с друге стране било је иреко потребно да се преустроји организација вера тако, да се доведе у склад с новом управом. која је уведена у земљи. Увек. кад се хтело приступити овоме послу, наилазило се на врло велике тешкоће. Као што смо рекли, проблем вера у Босни, као и у осталој отоманској царевини, није имао само религи-