Otadžbina

118

РЕЛИГИОЗНО НИТАЊЕ

маже. (( Цар-краљ хоће, да сва деца ове земље уживају иста права. по основним законима . Он хоће да свима подједнако буде заштићен живот, имање и вера". Тако се изражавала прокламација управљена на становнике Босне и Херцеговине, кад су трупе ушле. И удесивши своје понашање са овим племенитим мислима ; Калаји, заједнички министар Финансија, коме је поверена управа ових покрајина, изговорио је пред угарским посланством, 6. новембра 1883, ове речи: «Чак да царска прокламација и није изречно признала иста права и обећала исту заштиту свима верама у окупираним покрајинама, опет би прва дужност владе била, не само да стави на исту ногу све вере, него да посведочи свима исту пошту и исти ингерес.... Ја придајем велику важност да нарочито нагласим речи: помоћ и заштита, кад је реч о верама у тим земљама. Њима би било готово немогуће да живе од својих сопствених сила. Влада треба да их потпомогне в . У седници од 9. новембра, иред посланством цислатајн. исти министар, одговарајући на једну интерпелацију овако се изјаснио: То није само теориска жеља владе, то је посао коме се она најбрижљивије одаје, да мотри да ни једна вера не буде спречена у вршењу својих обреда. Влада се труди, да их све подједнако потпомаже, јер зна врло добро да би јој, према данашњем стању популације. било тешко оставити приватној потпори издржавање свештеника. па чак и потребе саме вере. Такви су принципи, по којима је аустро-угарска влада , од почетка окупације до данас , управљала све своје радове: једнакост права и подједнака заштита за све. У осталом. тек што је окупација довршена, похитале су све вере да изразе своје жеље. Први су били мухамеданци. Они нису тражили од царске владе ни.какву новчану помоћ; али су је молили за потпуну реФорму њихове хијерархије. Месеца новембра 1878 одлични мусломани из Сарајева поднесу главноме генералу, коме је тада била поверена цивилна управа, једну молбу. да се