Otadžbina

РЕ.ШГИОЗНО ПИТАЊЕ

ностави један епархиски чувар, да управља и надзирава ниже свештенство, и најзад да се установе еиископске консисторије. Што се тиче њихове зависности према екуменском патријарху у Цариграду, они само приметише, да патријаршија потпомаже симонију, и допушта, да босански народ експлоатшпу епископи грчке народности. Же.ље иравославних Восанаца поднео је пред престо, у самоме Бечу, сарајевски архимандрит Сава Косановић. Кад је преставио жеље својих земљака у најблажијој Форми , архимандрит, пореклом из Херцеговине, замоли за једну гимнасију, једну семинарију и једну консисторију у Сарајеву. При том је нарочито ударао гласом, као што је раније чињено, на недовољан број православног свештенства, и на потребу да се отклони овај битни недостатак. Међу источним свештеницима у земљи , извесан број, зна се, био је неспособан да чита тачно и да бди над установама науке. С друге стране, два митрополита, сарајевски и зворнички, видећи да им њихове плате лако може плаћати становништво, замолише, да десетак који им је био одобрен, узимају непосредно царске власти. Али се о томе водио рачун у томе смислу , да православно свештенство буде позвато да редовно плаћа таксе за владике. У опште, ггогледи православних грађана изгледаху да се могу примити. При свем том мислило се, да их треба ставити на исиит. То је наравно узело времена и решено би, да у иочетку не будс никакве промене. Само је промењено од 1880 године службено означавање православне цркве. Пошто су присталице ове цркве показивале одвратност према имену грчком или иравосланих Грка, и пошто су хтели да се зову са свим просто Срби или аравославни, би регаено. да се службено зову источно-иравославни или просто ттравославни. Овај пзраз означава религију и у њему се не меша никакав народни назив. Још су католици дизали најмање граје. Једини њихови овлашћени представници, који су говорили за њих,