Otadžbina

У БОСНН И У ХЕРЦЕГОВИШ1

121

били су Францишканци. Они ограничише привремено своје жеље на подизање нових цркава, уз државну помоћ, на признање њихових повластица, а нарочито на ослобођење од порезе, што им је и одобрено 1880 године, за добра. која су имали пре окупације. Али с друге стране тражено је. да се изнова реФормише хијерархија католичке цркве. На то се мислило у Риму; римска курија учини Формалан предлог за то. Од дугог времена друштво пропаганде у Риму беше незадовољно стањем католиштва у Босни. Свакако оно није одрицало велике услуге, које су учинили Францишканци за одржање католиштва у овим областима; али је желело да босанско и херцеговачко евештенство дође на ступањ образовања сразмеран образовању духовништва у целој осталој Европи. Оно је налазило за погребно, да односи између Францишканаца и свете столице буду нешто мало тешњи, да би се у будућности избегли сукоби, с којима су апостолски намесници имали да се боре у прошлости. Да би се то постигло, пропаганда је мислила, да је најбољи лек потпомоћн католичку хијерархију у Херцеговини и у Босни. Аустроугарска окупација ових земал»а као да јој је дала за то згодну прилику. Царска влада одмах узе у нретрес то нптање. Али баш то је увери . да католичка управа у окупираним земљама није представљала незгоде, доста озбиљне да оправдају потпуну секуларизацију католичке хијерархије. Она је желела да не уништи Францишкански ред. јер је придавала велику цену помагању ових калуђера, који су имали толики уплив на становништво и били толико у вољи аустро-угарској монархији. Неки од њих, истина . допустили су себи првих дана окупације неке неумерене речи; они су јавно критиковали управне мере и изазивали незадовољство међу својим парохијанима. Али то су били само поједини случајеви, и њих су причињавали само они Францишканци, који још беху напојени традицијама отпора против самовоље турске, а нису схватили потребу, да се потчине управн правилној, часној,