Otadžbina

А11А КАРЕЊИНА

61

неке податке. За тим је устао и ходао по собп. Погледавши оиет слику своје жене, ои се мало намршти, па се онда презриво осмехну. Прочитавши још донекле своју Франц. књигу, која га сада опет заинтересова, он оде у 11 часова да спава, и када се лежући сетио шга му се данас десило, догађај му не изгледаше ни нз далека тако мрачан. 15. И ако се Апа упорно препирала с Вронским, кад год је он рекао, да је њен положај немогућан, она је у дубини своје душе осећала да је њен положај лажан. непоштен, и она је из све душе жудела да га промени. Нраћајући се с мужем с тркалишта, у тренуту узбуђења. она му беше казала све, и у пркос бола који је при том осетила, њој беше мило што је тако урадила. После онога како се растала с мужем, она је говорила себи да јој је мило, јер ће се сада све решити, и бар неће више битп лажи и обмана. Изгледаше јој несумњиво, да ће се сад положај рашчистити за свагда. Оно, тај нови положај може бити и ружан, али ће бар бити одређен, у њему неће бити ништа више нејасно и неодређено. Онај бол који је учинила и мужу и себи, биће награђен једном чистом ситуацијом. Исто вече она се видела с Вронским али му ннје казала шта се догодило између ње и њеног мужа, и ако то беше потребно да му каже, ради саме одређености положаја. Када се сутра дан пробудила, прво што јој паде на намет, беху речи које је казала мужу, и те јој се речи сада учинише тако страшне. да није могла да нојми, како је могла изрећи онако чудне грубе речи, да није могла да замисли шта ће сада да буде. Али те речи беху изговорене, и Алексије Александровић оде не рекавши ништа. «Ја сам видела Вронског. а нисам му казала ништа. Још у ономе тренутку, када је од мене полазио, хтела сам да га вратим и да му кажем, али сам се уздржала, јер