Otadžbina

У БОСИП И У ХЕРЦЕГОВ1ШИ

мињу се две епископије овог имена, од којих је једна, ерјвсораћхз уек1з, без сумње старнјег порекла, а друга, ерЈасораШз по^из, новнјег постанка. Не зна се где је била бестенска епископија; неки је мећу у Високо, други у Тојниду или у Сарајево, од прилике на четрдесет и пет миља од Салоне. У ово време наилази се на још три егшскопије: ер18Сора1ив Магоп1:апеп8Ш (Неретва), ер1всора!и8 Ма1псоп818 (Мостар) и ер18сора1и8 8агп1сеп818. У 531, говори се још о двема епископијама : ер18Сора!и8 1шс1и\'1сеп818 (Ливно), ерЈ8сора!и8 8аг8еп1егеп818 (Гламор). У VI веку настају велике сеобе народа. Године 535 почиње борба Острогота с Византијом, чију су мирну власт лако подносили у Босни, као и у Панонији и Далмацији. И ако беху аријанци , византијски цареви пустили су римско хрншћанство да слободно знатно напредује. После борбе која је трајала двадесет година, готско царство би уништено ; али Авари, удружени са Словенима, наставе читав низ пљачкашких и разбојничких ратова, у којима су пропале све римске тековине, а међу њима и босанска црква, која је тада била црква бестенска. Да би зауставили ову пустошну бујицу, позову римски цареви српскохрватска племена, настањена на Карнатским Горама, и уступе им-области од обала Јадранскога мора (између Истрије и Антибара) до Смедерева на истоку, на северу до Драве, на југу до Новог Пазара и Приштине, — пределе, које су готово све освојили Римљани под Августом и који су, после пада западног царства, пали под власт Византије. Словенска племена исте породице, у току сво1пх варварских експедиција, беху ту већ подигла праве насеобине, под сизеренством Византије. На овој позорници. која је била врло подесна за инвазије, састајала су се и сударала разна племена; потискујући једно друго, напредовала су она на махове боље, него непрекидним и правилним ходом. Хрвати се упуте ка северу и западу. на обалу мора, а Срби се рашире у низији реке Дрине на југу, и око