Otadžbina

«0

РЕЛИГИОЗНО ПИТАЊЕ

реке Мораве на истоку. У осталом ни Хрвати ни Срби нису образовали један уједињени народ, и географске прилике нарочито су допринеле да се заведу трајна етнограФска груписања. Племена, која су се настанила у долини Босне, оснују са становницима око Неретве садашњу Босну — иредео , који дели област Србије од области Хрватске. Својим положајем на западу, Хрвати беху принуђени да падну под привлачну снагу римског света, док су Срби требали да уђу у СФеру визангијске акције. Смештени између њих, Бошњаци, благодарећи своме положају у средпни , беху приморани да осећају оба ова уплива , а да ни једноме иотпуно не подлегну. Ова се геограФска судба није огледала само у њиховом политичком животу. она је још била и опредељиви Фактор њиховог религиозног живота. Племена српско-хрватска, тек што су се настанила у западној Илирији, пређу мало по мало у хришћанство. Само једна једина епископија остала је у животу на руинама, које су инвазије нагомилале, да означава спомен Во8шеп818 есс1е81а, који се налази у јавним актима. До половине XI века остала је ова епископија потчињена спљетској цркви. Југо-западни део Босне, који је додиривао област Хрватске, исповедао је хришћанску веру. Хрвате беху обратили у хришћанство, одмах у почетку VII века. далматински и италијански мисионари, нарочито Јован Равенски, док су Срби примили свештенике . које им је послао цар Ираклије. На исгоку и југу Босне грчки је обред тако исто напредовао; али обе заједнице напредовале су напоредо, а нису долазиле у сукоб. Грчка је црква поглавито у VIII веку нагло напредовала, у времену када се Лав Изоријан, највећи инокоборац, старао да организује мисионаре, те да изврши своју реФорму. Из списа тога времена види се, да су византијски мисионари више добили приврженпка нове вере, него што су добили италијански мисионари међу Хрватгма. До XII века остала је босанска хришћанска црква тако подељена 1067., римска курија