Otadžbina

У БОСНИ И У ХЕРЦЕГОВИНИ

91

потчинила је босанску епископију епископији Диоклеа — Антнбар: за тим, у току нстога века, одвојена је од ње и присаједињена рагуској епископији. Борба између ове две епископије није допринела распадању^датинске цркве и стању потчињености. у које је она мало по мало пала према својој супарници. Но и политика је играла важну улогу у религиозном покрету бановине Восне. Угарска, која је у XI веку почела да се увећава. стаде одлучно упливисати на Хрвате. Под краљем Коломаном она се приближила до Јадранскога мора. Њене амбиције дођоше непосредно у сукоб с интересима византијског царства. Арпади се начине браниоцима римског католицизма протнву шизме грчких царева. Сва религиозна историја Босне од тада се у кратко понавља у овој борби. «Ако Комнени однесу победу, рашириће се шизма; с влашћу Арпада овладаће католицизам". Прелазак јужних словенских племена у хришћанство, њихов напредак у цивилизацији, зависи од ове двоструке алтернативе. Прва њнхова вера беше необична смеша неотесаних празноверпца, вер вања у чудновато, бојазни од виших сила и мистичних предвиђања. Отуда је византијска црква, пуна старих обичаја, одговарала њиховим дубоким инстинктима боље него рнмска црква. Осим тога, њени мисионари имали су огромне преваге да говоре словенскп , док су латински мисионари, изузевши у IX веку, из времена Кирила и Методија. били приморани да се ослањају на италијанске елементе. Ствари су дакле остале у томе стању до оног тренутка, када је угарскн краљ Бела III назвао Кулина. 168, ћапи^ Нс1иаапи8 ге§ш Нип^апае. Кулинова влада чини важну епоху у религиозној историји Угарске. Грчка шизма беше се деФпнитивно организовала и задобила чврста земљишта у Србији и у источној Босни; да би јој се опирао, католицизам се могао ослањати само на јш геГогшапсћ суверена и племства, на основу кога је поданик био приморан да буде исте вере, које је и његов господар; ка-